PALEOZOIK
Već pre kambrijuma je postojao život, ali su ti organizmi bili jako prosti (nisu psovali, bili su jednostavni ☺). Otprilike, pre 515 miliona godina dogodilo se ono što naučnici zovu "kambrijumska eksplozija života". Ali zašto? Zato što je u jako kratkom periodu nastao ogroman broj novih vrsta (veliki predator anomalokaris, crvi vivaksija, opabinija i otoja i ljuskari marela i paradoksides). Krajem kambrijuma, tek što se život razvio, usledilo je masovno izumiranje.
U ordovicijumu, nakon masovnog izumiranja, život je počeo naglo da se budi. Nastali su prvi glavonošci od kojih su neki dostizali džinovske razmere. Nastale su i prve ribe (kolouste) poput haikuihtisa, sakabambaspisa i arandaspisa. Te prve ribe nisu imale kosti i vilice pa su se zato hranile sisanjem, struganjem ili usisavanjem.
U siluru su nastale prve kopnene biljke, pre 420 miliona godina. Prve biljke nisu imale ni cvet ni seme ni plod ni list, imale su samo stablo i razmnožavale se samo sporama. U morima nastaju prvi morski škorpioni i prve ribe sa vilicama. Većina riba (botriolepis, grenlandaspis, mimia i nostolepis) su imale oklopne ploče na glavi. To su prvi predstavnici porodice oklopnjača (placodermi).
Devon je doba osvajanja kopna. Određene vrste riba (tiktalik, eustenopteron, panderihtis) su razvile specijalizovana peraja za odgurivanje o stene. One predstavljaju prelazni oblik između peraja i nogu. Prvi vodozemci (ihtiostega i akantostega) su imali po osam prstiju na nogama.
U karbonu (360-295 miliona godina) su nastale prve drvenaste biljke. Te prve biljke nisu bile pravo drveće, već paprati. Tada su nastali prvi vilin-konjici, bubašvabe, stonoge. Neke od tih stonoga poput artropleure su bile dugačke oko dva metra. I vilin-konjici su bili prilično veliki. Raspon krila meganeure je bio 70cm. To je ruka odraslog čoveka! Krajem karbona pojavljuju se prvi pravi gmizavci i zgrupe anapsida. Anapsidi imaju samo otvore za očne duplje. Od te grupe do danas su opstale samo kornjače.
Perm je period od 295-250 miliona godina. U tom periodu su se pojavili prvi sinapsidi (sisaroliki gmizavci), koji poredočnih duplji imaju još po dva otvora iza očiju. Prvi dijapsidi su neverovatni dinosaurusi koji imaju dva para dodatnih otvora. Sisaroliki gmizavci se dele na primitivne pelikosauride (dimetrodon, ofijakodon, edafosaurus, varanops itd) i napredne terapside (mošops, dikinodon, kanemejerija, robertija itd). Jedna mala grupa terapsida je preživela masovno izumiranje nakraju perma i evoluirala u sisare. Krajem paleozoika se dogodilo najmasovnije izumiranje u istoriji Zemlje. Izumrlo je: 20% biljaka, 50% insekata, 90% sisarolikih gmizavaca, 96% školjki; 97% amonita i 98% korala. Potpuno su izumrli morski škorpioni, ribe oklopnjače i trilobiti. Nakon ovog izumiranja su mora ostala gotovo mrtve bare, ali na kopnu jepreživela većina biljaka i terapsid po imenu listrosaurus. Kako je imao više postavljene nozdrve, mogao je da unese u sebe više kiseonika, što mu je omogućilo preživljavanje. Međutim, dinosaurusi će popuniti prazninu koju su ostavili sisaroliki gmizavci i ostale vrste i dominiraće našom planetom do kraja krede (pre 65 miliona godina). Sisari će nakon izumiranja dinosaurusa opet preuzeti primat i razvijati se do današnjih dana.
BRAVO ALEKSA
ОдговориИзбриши