Odiseja gospodara neba
U današnje vreme, ptice su zajedno sa slepim miševima jedini kičmenjaci koji mogu da lete. Letenje je najsavršeniji oblik kretanja u životinjskom svetu. Zbog toga su se ptice i slepi miševi rasprostranili širom sveta.
Tajna lakog ptičjeg leta leži u laganoj građi. Pre svega, ptice imaju šuplje kosti. Perje im dodatno pomaže u letu zbog karakteristične strukture. Ptice nemaju zube u kljunu, zato što bi ih to činilo mnogo težim. Zubi su se upravo i modifikovali u kljun. Kljun je praktičniji od zuba zato što može da uhvati stvari sa veće distance. Ptice, za razliku od njihovih predaka gmizavaca, legu jaja sa krečnjačkom ljuskom. Jaja gmizavaca imaju kožastu ljusku. Dinosaurusi su jedini gmizavci koji su imali jaja kao ptice.
Ali, kako su se ovi avijatičari životinjskog sveta, u stvari razvili? Sve je počelo od dinosaurusa. Dinosaurusi se, na osnovu građe karličnog pojasa, dele na dve velike grupe. To su saurišije i ornitišije. Saurišije su imali trokraku a ornitišije četvorokraku karlicu. Iako ornitišija na grčkom znači "ptičiji kuk", ptice su se razvile od dinosaurusa saurišija - "gušterski kukovi". Evolucija od malog dinosaurusa mesojeda do domaće koke još nije dovoljno razjašnjena. Ovde ću objasniti osnovne evolutivne tačke.
Sada smo u Bavarskoj (Nemačka), pre 150 miliona godina. Evropa je u to doba tropski arhipelag. Oko nas trčkaju mali mesojedi kompsognatusi u potrazi za insektima i malim kičmenjacima. Dolinama tumaraju stada malih biljojeda europasaurusa. U šumarcima lete maleni leteći gmizavci pterodaktil i ramforinhus. Kao što sam već napomenuo, kompsognatus je bio mali mesojed. Prema najnovijim istraživanjima, kompsognatus je imao jednostavno perje koje je više ličilo na kosu tzv. protoperje. Takvi mali dinosaurusi su imali šuplje kosti, radi lakšeg trčanja za plenom. Takođe su bili toplokrvni. Od takvih malih mesojeda su se vremenom razvile prve ptice.
Prva prava ptica bio je arheopteriks - "staro krilo". Zapravo, bio je prelazni oblik između gmizavaca i ptica. Imao je šuplje kosti, pravo perje, pluća sa vazdušnim kesama, noge građene za hvatanje za grane i grudnu i ključnu kost. Ipak, i dalje je imao zube u ustima umesto kljuna, dug, koščat rep i prste na krilima. Zbog koščatog repa i nedovoljno šupljih kostiju nije mogao da leti na duže staze. Prste na krilima je imao da bi mogao da se lakše uspne uz drvo ili stenu da bi sa njih skočio i jedrio. Kasnije se razvila nešto naprednija ptica eokonfučiosornis "starije konfučijevo krilo". On je bio prva ptica sa kljunom. On takođe, predstavlja veoma važnu kariku u evoluciji ptica.
U periodu krede, počela je prava diverzifikacija ptica. Nastale su brojne nove vrste (konfučiosornis, sapeornis, sinornis, đeholornis, hesperornis, ihtiornis...) koje su počele da zamenjuju leteće gmizavce (pterosauruse). Kada su dinosaurusi izumrli, pre 65 miliona godina, ptice su se oprobale u svim mogućim životnim sredinama. Neke ptice, poput moe su postale trkačice. Prezbiornis i limnofregata su se oprobali u barskim vodama. Argentavis i hastov orao su postali fantastične leteće mašine, ali neko je i dalje morao da popuni veliku prazninu koju su ostavili veliki dinosaurusi mesojedi. Tako su se razvile i tzv. teror-ptice. One su ličile na nojeve, ali su imale ogromne kljunove oblikovane za prosecanje mesa, lomljenje kostiju, ali kod nekih za puko žvakanje lišća. Teror-ptice su živele u Južnoj Americi i Australiji. U ostalim delovima sveta su ih potisli sisari kreodonti koji su slični zverima.
Na kraju poslednjeg ledenog doba izumrle su praktično sve teror-ptice. Od XVII-XX veka su istrebljene značajne vrste ptica npr. dodo, velika njorka, džinovska moa, prerijska droplja, golub selac i druge. Brojne današnje ptice su takođe u velikoj opasnosti od izumiranja.
Sada da pređemo na zanimljiviju stranu. Najmanja današnja ptica je kubanski kolibri pčela, dugačak 3cm a najveća je afrički noj visok 2,5m. Ptice kosmopolite(žive na svim kontinentima) su kukuvija, sivi soko i gavran, a najređa ptica je džinovski američki crveni detlić. Najsporiji letač je američki detlić koji leti brzinom od samo 8km/h, a najbrži je sivi soko koji prilikom obrušavanja na plen dostiže brzinu i do 320 km/h. Ptica koja najduže leti je azijska čiopa koja u letu može neprekidno da ostane tri godine. Jedina današnja ptica koja ima zube je flamingo. Zubi mu služe da bi filtrirao planktonske račiće iz vode.
Bilo kako bilo, ptice će verovatno još dugo vremena ostati neprikosnoveni gospodari neba dok nekom evolutivnom promenom ne nastane neka nova, još savršenija klasa životinja.
Tajna lakog ptičjeg leta leži u laganoj građi. Pre svega, ptice imaju šuplje kosti. Perje im dodatno pomaže u letu zbog karakteristične strukture. Ptice nemaju zube u kljunu, zato što bi ih to činilo mnogo težim. Zubi su se upravo i modifikovali u kljun. Kljun je praktičniji od zuba zato što može da uhvati stvari sa veće distance. Ptice, za razliku od njihovih predaka gmizavaca, legu jaja sa krečnjačkom ljuskom. Jaja gmizavaca imaju kožastu ljusku. Dinosaurusi su jedini gmizavci koji su imali jaja kao ptice.
Ali, kako su se ovi avijatičari životinjskog sveta, u stvari razvili? Sve je počelo od dinosaurusa. Dinosaurusi se, na osnovu građe karličnog pojasa, dele na dve velike grupe. To su saurišije i ornitišije. Saurišije su imali trokraku a ornitišije četvorokraku karlicu. Iako ornitišija na grčkom znači "ptičiji kuk", ptice su se razvile od dinosaurusa saurišija - "gušterski kukovi". Evolucija od malog dinosaurusa mesojeda do domaće koke još nije dovoljno razjašnjena. Ovde ću objasniti osnovne evolutivne tačke.
Sada smo u Bavarskoj (Nemačka), pre 150 miliona godina. Evropa je u to doba tropski arhipelag. Oko nas trčkaju mali mesojedi kompsognatusi u potrazi za insektima i malim kičmenjacima. Dolinama tumaraju stada malih biljojeda europasaurusa. U šumarcima lete maleni leteći gmizavci pterodaktil i ramforinhus. Kao što sam već napomenuo, kompsognatus je bio mali mesojed. Prema najnovijim istraživanjima, kompsognatus je imao jednostavno perje koje je više ličilo na kosu tzv. protoperje. Takvi mali dinosaurusi su imali šuplje kosti, radi lakšeg trčanja za plenom. Takođe su bili toplokrvni. Od takvih malih mesojeda su se vremenom razvile prve ptice.
Prva prava ptica bio je arheopteriks - "staro krilo". Zapravo, bio je prelazni oblik između gmizavaca i ptica. Imao je šuplje kosti, pravo perje, pluća sa vazdušnim kesama, noge građene za hvatanje za grane i grudnu i ključnu kost. Ipak, i dalje je imao zube u ustima umesto kljuna, dug, koščat rep i prste na krilima. Zbog koščatog repa i nedovoljno šupljih kostiju nije mogao da leti na duže staze. Prste na krilima je imao da bi mogao da se lakše uspne uz drvo ili stenu da bi sa njih skočio i jedrio. Kasnije se razvila nešto naprednija ptica eokonfučiosornis "starije konfučijevo krilo". On je bio prva ptica sa kljunom. On takođe, predstavlja veoma važnu kariku u evoluciji ptica.
U periodu krede, počela je prava diverzifikacija ptica. Nastale su brojne nove vrste (konfučiosornis, sapeornis, sinornis, đeholornis, hesperornis, ihtiornis...) koje su počele da zamenjuju leteće gmizavce (pterosauruse). Kada su dinosaurusi izumrli, pre 65 miliona godina, ptice su se oprobale u svim mogućim životnim sredinama. Neke ptice, poput moe su postale trkačice. Prezbiornis i limnofregata su se oprobali u barskim vodama. Argentavis i hastov orao su postali fantastične leteće mašine, ali neko je i dalje morao da popuni veliku prazninu koju su ostavili veliki dinosaurusi mesojedi. Tako su se razvile i tzv. teror-ptice. One su ličile na nojeve, ali su imale ogromne kljunove oblikovane za prosecanje mesa, lomljenje kostiju, ali kod nekih za puko žvakanje lišća. Teror-ptice su živele u Južnoj Americi i Australiji. U ostalim delovima sveta su ih potisli sisari kreodonti koji su slični zverima.
Na kraju poslednjeg ledenog doba izumrle su praktično sve teror-ptice. Od XVII-XX veka su istrebljene značajne vrste ptica npr. dodo, velika njorka, džinovska moa, prerijska droplja, golub selac i druge. Brojne današnje ptice su takođe u velikoj opasnosti od izumiranja.
Sada da pređemo na zanimljiviju stranu. Najmanja današnja ptica je kubanski kolibri pčela, dugačak 3cm a najveća je afrički noj visok 2,5m. Ptice kosmopolite(žive na svim kontinentima) su kukuvija, sivi soko i gavran, a najređa ptica je džinovski američki crveni detlić. Najsporiji letač je američki detlić koji leti brzinom od samo 8km/h, a najbrži je sivi soko koji prilikom obrušavanja na plen dostiže brzinu i do 320 km/h. Ptica koja najduže leti je azijska čiopa koja u letu može neprekidno da ostane tri godine. Jedina današnja ptica koja ima zube je flamingo. Zubi mu služe da bi filtrirao planktonske račiće iz vode.
Bilo kako bilo, ptice će verovatno još dugo vremena ostati neprikosnoveni gospodari neba dok nekom evolutivnom promenom ne nastane neka nova, još savršenija klasa životinja.
Коментари
Постави коментар